Nikkei Asian Review

Kazuo Išiguro je rođen 8. novembra 1954. godine u Nagasakiju. Njegova porodica se preselila u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. Diplomirao je engleski jezik i filozofiju na Univerzitetu u Kentu. Od kada je objavio svoj prvi roman “Bledi pogled na brda” 1982. bavi se samo pisanjem. Teme kojima se najčešće bavi u svojim delima su uspomene, vreme i samoobmana. Ovo je naročito primetno u  njegovom najpoznatijem romanu “Ostaci dana” koji je objavljen 1989. godine, kada je dobio nagradu Man Buker. Radnju romana pripoveda batler Stivens, prisećajući se svoje profesije i izazova u radu za engleskog plemića lorda Darlingtona, koji je bio naklonjen nacistima, dok istovremeno govori o svom specifičnom odnosu sa koleginiciom gospođom Kenton. Objavio je sedam romana, od kojih je poslednji “Zakopani džin” iz 2015, koji govori o putovanju starijeg para kroz arhaične engleske predele. U svojoj kasnijoj fazi stvaralaštva, Išiguro počinje da inkorporira elemente naučne fantastike i distopije u svoja dela. Pored romana, bavi se i pisanjem kratkih priča i scenarija.

Kao i svake godine, na on-line kladionicama, vodeće pozicije zauzeli su Kenijac Ngugi va Tiongo i Haruki Murakami, a ove godine visoko je kotirana i Margaret Atvud, pogotovo posle veoma uspešne serije “Sluškinjina priča”, snimljene po njenom istoimenom romanu iz 1985. 

Iako se podrazumeva da je dobijanje ove nagrade velika počast, uz koju dolazi i velikodušna suma od 8 miliona švedskih kruna (oko milion američkih dolara), lista onih kojima je Švedska akademija odbila da da nagradu podjednako je impresivan kao i lista dobitnika te nagrade.

Među renomiranim predlagačima za dobijanje nagrade su članovi Švedske akademija, profesori književnosti i/ili jezika sa mnogih univerziteta i koledža, kao i prethodni dobitnici Nobelove nagrade za književnosti. Prema statutu Nobelovog komiteta, imena kandidata za ovu nagradu smeju biti otkrivena tek nakon 50 godina od dodele nagrade kandidatu.

O izboru laureata odlučuje saziv od 18 članova Švedske akademije i svi moraju da budu Šveđani, a biraju se tajnim glasanjem i titutlu akademika imaju do kraja života. Dobitnik nagrade mora da dobije više od polovine glasova, a u proseku stigne oko 350 prijava svake godine.

Inače, sam Nobelov komitet, slanjem pozivnih pisama svake godine u septemru, imenuje kvalifikovane pojedince i institucije (bude poslato između 600 i 700 ovakvih pisama) koji predlažu kandidate. Februar naredne godine je krajnji rok do kojeg se nominacije moraju poslati. Zabrana na otkrivanje imena tih pojedinaca i institucija postoji i traje isto koliko i zabrana objavljivanja nominovanih – 50 godina. Prosečan broj godina dobitnika i dobitnica Nobelove nagrade je 65; najmlađi je bio Radjard Kipling sa 42 (1907), a najstarija Doris Lesing sa 88 (2007). Nobelovu nagradu za književnost do sada niko nije dobio dva puta, a odbili su je Žan Pol Sartr 1964. i Boris Pasternak 1958. godine.                                                                                                

                                                                             izvor: Glif