ALEKSANDAR STANKOVIĆ: MOZAK OBIČNO GUBI BITKU

Aleksandar Stanković najhrabriji je televizijski novinar na ovim prostorima. Njegov novinarski stil mogao bi se opisati onom fudbalskom opaskom – ide glavom, gde niko ne sme nogom. I verovatno nema gosta koji se za bilo koju drugu emisiju tako pripremao, kao kada je dobio poziv da učestvuje u Nedjeljom u 2. Jer, intervjui u ostalim programima brzo odlaze u zaborav.
U Nu2 se pamti sve.
I još nešto sasvim lično. Ovaj talk show sa velikim užitkom redovno gledam od svoje 13. godine. Zbog toga mi je izuzetno drago što sam napravio ovaj razgovor i što ga objavljujem baš u nedelju. Ali, u tri.
U intervjuu internet časopisu Salome, Stanković govori o dve decenije svoje kultne emisije, o tome za šta nije imao hrabrosti, o cenzuri i autocenzuri, o tome šta mu je svojevremeno sugerisao jedan od njemu najtežih sagovornika i zašto je bio u pravu, o državnom vrhu Hrvatske i Srbije, prvi put o Oliveri Balašević, ali i o tome zašto nije pesimističan kada je reč o budućnosti novinarstva.
Razgovarao: Tadija Čaluković

Ove godine obeležavate 20 godina od početka emitovanja kultne emisije Nedjeljom u 2. Govorili ste o tome da ste u više navrata bili na ivici otkaza. Šta je ono zbog čega niste digli ruke od novinarstva?
- Bolest
- nemoralna ponuda
- zasićenje,
za sada me još sve to zaobilazi. 
Je l’ naporno svake sedmice postavljati provokativna pitanja?

- Naporno je istim ljudima postavljati ista pitanja i 20 godina dobivati iste odgovore, ali na sreću to se ipak u mojoj emisiji ne događa često.

Plašite li se nekada mogućih posledica slobodnog novinarstva?

- Imam i ja neku autocenzuru. Znam dokle mogu ići.

Koliko puta ste pristali na kompromis? A koliko puta podlegli pritisku?

- Ako sam i pristajao na kompromise oni nisu temeljno ugrožavali moj posao. Nitko mi nikada nije zabranio ni jedno pitanje koje sam htio postaviti. Kompromisi se najčešće tiču situacije da netko baš u ovom trenutku nije pogodan da dođe u Nedjeljom u 2 zato jer ga npr. ima previše u medijskom prostoru, ili je nedavno bio u nekoj drugoj emisiji na HRT-u.

Vaši intervjui često podsećaju na UFC mečeve. Kako pravite taktiku za razgovor?

- Kako kada. Nekada odmah idem s high kickom,a nekada idem na svih pet rundi pa ko izdrži. Pristup svakom gostu je drukčiji jer nisu svi ljudi isti. Neke treba napadati, a kod nekih se treba povući.



Godine 2017. ste u jednoj od vaših emisija zbog upotrebe odrednice - ,,građanski rat’’ bili žestoko napadani, jer ste takvom terminologijom zaobišli zvanični stav. Hrvatski javni servis se tada ogradio od vas. Ove godine ste izjavili da vam niko iz HRT-a nije čestitao dvodecenijski jubilej Nedjeljom u 2, a četiri meseca kasnije ste izašli u javnost s tvrdnjom da ste cenzurisani i da vam je zabranjeno da ugostite novinarku Maju Sever. Zašto ste opozicija na HRT-u? I šta mislite o direktoru Kazimiru Bačiću?

- Ja se samo trudim raditi svoj posao u skladu sa svojim uvjerenjima. Ako u emisiji imam osobu koja je bila na različitim stranama rova sa svojim bratom i vjerojatno su pucali jedan na drugog onda je to građanski rat. Ja bih se sam pred sobom osjećao kao idiot da takvu jednostavnu logičku konstrukciju zamijenim nekom domoljubnom istinom. To što mi nitko od mojih urednika nije čestitao na 20 godina ove emisije samo govori o tome da je Nu2 u ovom trenutku nužno zlo za neke na HRT-u. Maju Sever mi nisu dozvolili da ugostim kada sam htio, ali su shvatili da je to greška i ta dozvola je stigla 14 dana poslije. Sada čekam pogodan trenutak da ona bude gošća. 

Bili ste na meti kritika javnosti i nevladinih organizacija, koje su bile poprilično razočarane vašim stavom u emisiji  u kojoj ste više puta naveli da ne razumete zbog čega je Selma Hajek pristala da sarađuje sa osuđenim silovateljem i producentom Harvijem Vajnstajnom nakon svega. Sa ove distance od skoro godinu dana, mislite li možda da ste u najmanju ruku, bili nekorektni?

- U najmanju ruku sam bio korektan. Ostati raditi u filmu u kojem vas netko seksualno uznemirava, zatim pobrati milijune dolara za taj film, nakon svega sudjelovati na promocijama tog filma sa zlostavljačem je greška S.Hayek. Za tu grešku nemam razumijevanja.

,,

Ponekad požalim zbog vlastite nepromišljenosti u postavljanju pitanja zato jer me gost svojim odgovorom sasvim fino spusti na zemlju. Događa se.
__________________________________________

Da li uređivačka politika vašeg talk show-a koja se bazira na sukobu, proizilazi iz vaše eventualne frustracije zbog termina emisije, dakle dva popodne, koji nije najsjajniji pa vam je to bio i ostao jedini način da podignete skalu gledanosti na piplmetru?

- U početku sam se tako trudio zainteresirati gledatelje za Nu2, a kasnije je to nekako postao zaštitni znak emisije. Sada čak imam problem da svi očekuju konstantno neki fajt, a objektivno sa mnogim gostima nema razloga za to.



Zbog čega se kajete?

- Zbog mnogih stvari. Svojedobno mi je Tijanić nakon jedne emisije s jednim gostom iz Hrvatske rekao da sam pretjerao. Da on razumije potrebu za provokativnošću, ali da se tako ipak ne rade intervjui. Čak mogu reći da je u konkretnom primjeru u pravu. Ponekad požalim zbog vlastite nepromišljenosti u postavljanju pitanja zato jer me gost svojim odgovorom sasvim fino spusti na zemlju. Događa se.

Opišite s tri reči svoju novinarsku karijeru?

- Red, rad, mišići.

Ko su bili najteži sagovornici?

- Đukanović, Tijanić, ponekad Zoran Milanović…

Ko su za vas najveći intelektualci u regionu?

- Igor Mandić, volim Abdulaha Sidrana, Radu Šerbedžiju… 

Kako komentarišete borbu između državnih i privatnih televizija širom ovih prostora, u kojoj uglavnom veću gledanost dobijaju privatnici?

- Očekivano. Mozak obično gubi bitku u srazu sa sisama.
,,
Ostati raditi u filmu u kojem vas netko seksualno uznemirava, zatim pobrati milijune dolara za taj film, nakon svega sudjelovati na promocijama tog filma sa zlostavljačem je greška S.Hayek.
_______________________________

Kada govorimo o štampanim medijima, mislite li da se istinsko novinarstvo preselilo u nedeljne novine?

Ne. U Hrvatskoj ga ima svugdje. I u novinama i na portalima i na televiziji. 

Početkom prošle godine, u Novom Sadu osvanuo je bilbord iza čijeg natpisa ste stajali vi, a pisalo je:,,Dragi Đole, još uvijek te čekam... Mia Radenković’’. Time ste na nekonvencionalan način uputili poziv za gostovanje Đorđu Balaševiću, nakon petnaest godina neuspeha klasičnog novinarskog pozivanja. No, ni posle toga nije došlo do intervjua. Pretpostavljam da ste se zamerili Oliveri Balašević. Šta vi mislite?

- Moguće. Drugi plakat bit će za nju. „Draga Olja, još nam samo fali dobra volja“!

Jedan novinar u intervjuu internet časopisu Salome rekao je:,,Problem je što u novinarstvu ima sve manje novinarstva’’. Slažete li se? Ima li rešenja, ako znamo da 90 odsto studenata žurnalistike sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu planira da radi u PR-u, ili u nekom ministarstvu?

- Nisam ja tako pesimističan. Uz činjenicu da danas ima svega i svačega u novinarstvu ima i dobrih novinara koji majstorski i beskompromisno rade svoj posao.

Mnogi novinari su bliski aktivizmu. Da li novinari treba da budu i aktivisti ili to odstupa od načela profesije?

- Aktivno trebaju štititi prava ugroženih i manjina. Protiv takvog aktivizma nemam ništa protiv.



Andrej Plenković je nedavno bio vaš sagovornik. Ipak, Zoran Milanović odbio je više puta da gostuje u Nedjeljom u 2 od kada je postao predsednik Hrvatske, ali je pristao da gostuje kod nekih drugih novinara sa HRT-a. Kako to komentarišete?

- Kod krunjenih glava je uvijek tako. One same biraju gdje će i kada ići. Nekada dođu kod mene, a nekada odu kod drugih voditelja. Za Nu2 se uvijek nađe gostiju fala bogu.

Da li ste zvali Aleksandra Vučića?

- Jesam prije 6 godina. Čak je htio i doći, ali onda je došlo do nekog nesporazuma i tu nedjelju je gostovala Brankica Stanković. Kasnije sam pokušavao, ali bez uspjeha. Sada ga ne bih zvao. Čini mi se da je sada atmosfera između Hrvatske i Srbije takva da taj razgovor ne bi ništa donio dobroga našim građanima. Samo bi još produbio podjele. Bolje ne.
,,
Drugi plakat bit će za nju. „Draga Olja, još nam samo fali dobra volja“!
_____________________________________

Napisali ste tri knjige poezije:,,Jutra Pobijeđenih’’ (2001.), ,,Igor Mandić na mjesecu’’(2010.)  i ,,Uglavnom su me voljele starije gospođe’’ (2012.). Član ste Hrvatskog društva pisaca. Jednom ste rekli:,, Ljudi će me na žalost pamtiti kao novinara.’’ Šta je za vas poezija? I je l’ vam draža od novinarstva?

- Draža mi je. Poezija je stepenica više, ali nisam joj predao svoj život u ruke. Nisam imao hrabrosti za to. 

Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?

- Baš danas se spremam za emisiju sa umirovljenim psihijatrom Križom Katinićem. Zadnja je njegova knjiga „Sve minute su bitne“ koja govori o našem odnosu prema smrti i kako je smrt veliki tabu za zapadnu civilizaciju.

Šta biste poručili mladima koji imaju ambicije da se bave novinarstvom?

- Radne navike, prosječna inteligencija, malo sreće i muda - to vam treba za novinarstvo.

                                                 
                                                     1. 11. 2020.
_________________________________________

foto: večernji.hr, fenomeni.me, rts, subotica.com, youtube, autonomija.info, teklic.hr, jutarnji.hr